Vekovima unazad, čaj se smatra blagotvornim za dušu i telo. U nekim od najstarijih istorijskih zapisa mogu se naći opisi lekovitih dejstava čaja.
Danas postoji pregršt istraživanja o dobrobitima biljke čaja, njenom sastavu i načinu na koji može pomoći u prevenciji mnogih bolesti današnjice poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i prekomerne gojaznosti.
Prva i najpoznatija stavka, ANTIOKSIDANSI!
Mnogi konstituensi biljke čaja imaju antioksidativno dejstvo, i pomažu u održavanju imuniteta i prevenciji bolesti.
Polifenoli, tanini, katehini, flavonoidi i kofein su neki od najpoznatijih naziva koji se povezuju sa biljkom čaja.
Polifenoli u čaju, imaju izrazito antioksidativno dejstvo.
Polifenolna jedinjenja u zelenom čaju uglavnom uključuju flavonoide, flavanole, fenolne kiseline i sl.
Katehini (flavonoidna jedinjenja) su jedna od najzastuljenijih u sastavu biljke čaja, od kojih je među najpoznatijim EGCG.
Dok se u crnom čaju nalaze u manjim količinama jer se delimično pretvaraju u teaflavine i tearubigine u procesima oksidacije i fermentacije.
Kofein je jedan od metilksantina, čiji su glavni izvor čaj i kafa. Kofein može uticati na karakteristike čaja, kao što je ukus. Doprinosi kiselosti i daje oporost i gorčinu. Količina kofeina u čaju zavisi od obrade i od same vrste čaja.
Tanini su gorka jedinjenja u biljkama (u ovom slučaju u čaju) čija je uloga da zaštite biljku i pomognu u njenom rastu. Oni su ti koji daju osećaj suvoće u ustima nakon konzumiranja čaja. Iako imaju pozitivnu ulogu antioksidansa, mogu uticati na apsorpciju gvožđa, i iz tog razloga treba piti čaj odvojeno od obroka.
Biljni čajevi poput rooibosa i mnogi voćni čajevi imaju pak drugačije sastave, ali takođe pomažu u prevneciji bolesti i održavanju oprtimalnog zdravlja.
Rooibos je bogat gvožđem, vitaminom C i cinkom.
Takođe dobri izvori vitamina C su hibiscus i voćni čajevi poput crne ribizle.